28 Oktobra, 2020 8:32 PM
Zovko Mobility

Nauka o duhovnosti: Najbolji naučnici svijeta odgovorili su šta je to ljubav

Google u jednoj sekundi daje 8.930.000.000 rezultata kada pretražimo reč ljubav, što je dvostruko više nego za reč seks. Ipak, nastaje potpuni tajac kada ljude zamolite da kažu nešto valjano, suštinsko i krucijalno o značenju ljubavi. A šta o tome kaže stotinu najboljih naučnika sveta? Ovo je izbor iz njihovih teza koje bi mogle da vas pogode poput Kupidonovih strelica

Ako bismo izbrisali reč “ljubav”, nestalo bi devedeset odsto knjiga, filmova, časopisa i pesama. Google u jednoj sekundi daje 8.930.000.000 rezultata kada pretražimo reč ljubav, što je dvostruko više nego za reč seks. Ipak, nastaje potpuni tajac kada ljude zamolite da kažu nešto valjano, suštinsko i krucijalno o značenju ljubavi.

Ona je jedno izvanredno snažno emocionalno stanje. Ipak, svi znamo da vatra ne gori večno. Izučavanje ove teme na univerzittu donedavno nije bilo dozvoljeno. Zašto bismo trošili novac na izučavanje take gluposti kao što je ljubav? Vremena su se promenila. Širom svet hiljade sociologa, psihologa, antropologa, neuronaučnika, psihoterapeuta i seksologa proučavaju interpersonalne odnose i razloge i procese romantične ljubavi.

Posle ogromnog uspeha “Svetske knjige o sreći”, koju je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj poklonio kao novogodišnji poklon svim liderima sveta, autor Leo Bormans proveo je dve godine izučavajući međunarodna istraživanja čija je tema ljubav. Sto najboljih naučnika sveta pristalo je da u drugoj knjizi svoja saznanja o ljubavi podele sa čitaocima, a Nedeljnik prenosi neke po našem izboru. Njihove će vas reči verovatno pogoditi kao Kupidonove strelice, kaže Bormans. Ali, nemojte zaboraviti da je Kupidon sin Venere i Marsa – boginje ljubavi i rata. Njegove strele umočene su podjednako u slatke i u gorke sokove, u harmoniju i u nesporazume.

“Strasna ljubav i seksualna želja su univerzalne kulturne vrednosti”, Dr Elen Hetfild

Šta je strasna ljubav? To je izrazito snažno emocionalno stanje koje se obično definiše kao stanje intenzivne čežnje za sjedinjavanjem s drugom osobom. Reč je kompleksnoj emociji koju karakterišu ekstremni usponi i padovi, kao i tenencija da osobu navodi na opesivno razmišljanje o osobi za kojom oseća žudnju. Može se nazvati i opsesivnom ljubavlju, zanesenošću, zaslepljenošću ili zaljubljenošću. Strasna ljubav i seksualna želja jesu tesno povezane. Naravno, mladi ne moraju da budu zaljubljeni da bi prema nekom osećali seksualnu požudu. Strasna ljubav je prolazna emocija. Ona prestavlja vrhunac, te samim tim ne može da trje zauvek.

Ubrzo posle sklapanja braka, kako je dokazano, intenzitet strasne ljubavi ujednačeno opada. Ali, smatra se da tamo gde je nekada postojala strasna ljubav, njeno mesto zauzima partnerska ljubav. Međutim, postoje kontradiktorne činjenice i za i protiv uloge partnerske ljubavi u romantičnim vezama. Na primer, istraživanje kaže da su se bračni parovi izjasnili da i romantična i partnerska ljubav pokazuju tendenciju opadanja kako vreme odmiče.

“Potražite nekog kome reč ljubav znači približno isto što i vama”, Robert Dž. Sternberg

Često dvoje ljudi kažu da vole jedno drugo da bi kasnije otkrili da im te reči znače nešto sasvim različito. Oni ljubav tumače na različite načine, a od toga da li su značenja u njihovim mislima kompatibilna, zaavisi da li će uspeti u ljubavi. Glavna ideja je da ljubav ima tri osnovne komponente: bliskost, strast i privrženost. Različite kombinacije rađaju različite vrste ljubavi. Odsustvo bilo koje komponente je neljubav. Bliskost sama za sebe predstavlja ono što nazivamo dopadanjem. Strast sama za sebe je zaljubljenost. Privrženost sama za sebe jeste šuplja ljubav. Bliskost plus strast bez prirženosti daje romantičnu ljubav. Bliskost plus privrženost bez strasti je isprazna ljubav. Strast plus privrženost bez bliskost je isprazna ljubav. A sve tri su kompletna, potpuna ljubav. Parovi su srećniji i uspešni u ljubavi koliko im je usklađen odnos bliskosti, strasti i posvećenosti pojedinačno.

“Stresno je zaljubiti se”, profesorka Donaleta Maraciti

Sredinom devedesetih bavila sam se opsesivno kompulzivnim poremećajem i serotoninom i jednog dana, dok sam razgovarala sa šefom, naprasno sam shvatila da su romantični ljubavnici slični pacijentima koji pate od opsesivno-kompulzivnog poremećaja, budući da i jedni i drugi stalno razmišljaju o istoj temi. Tako sam odlučila da merim periferni marker serotonina, i otkrila da on pada na isti nivo i kod pacijenata i kod ljubavnika.Po prvi put, dokazano, jedna tipično ljudska emocija, tj. romantična ljubav, u osnovi ima biohemijsko poremećaj. Ljubav, ipak, nije samo rezultat različitih molekularnih i bioloških sistema, ona je takođe i to.

Posle erotonina merili smo neke neurohormone kod ljubavnih parova i zaključili da je stresno zaljubiti se, kako pokazuju povećani nivoi kortizola. Koncentracija testosterona otišla u suprotnom pravcu kod oba pola, porasla je kod žena, a opala kod mškaraca, kao da žene i mškarci treba da postanu sličniji kako bi se sreli. Ovi rezultati se slažu sa idejmo da je zaljubljivanje bazična emocija koja se kod polova ne razlikuje. Ipak, moždane funkcije na kraju pokazuju da je blagotvorno voleti i biti voljen (oksitocin – hormon sreće – je povezan sa uzbuđenjem koje nastaje usle romantične veze, što će reći da je okitocin neophodan kako bi osoba bila opuštena kada je u vezi).

“Koji je lek preipisao dr Ljubav? Osam zagrljaja na dan i što više put izgovoriti onu reč na lj”, doktor Pol Zak, dr Ljubav.

Otkrio sam da se supstanca zvana oksitocin oslobađa posle skoro svake socijalne interakcije, čak i među onima koji se ne poznaju, i navodi ljude da veoma konkretno vode računa o drugima. To je bilo zapanjujuće otkriće. On je moralni molekul mozga, motiviše privrženost prema ljubavnom partneru. Oslobađa se dodirom. Pre nekoliko godina sam uradio na sebi jedan mali eksperiment: grlio sam svakoga. Ispostavilo se da se već pri samom spominjanju da svakog grlim ljudi nasmeše i zatim se, poput udara groma otvore prema meni. Uvideo sam da je svaka interakcija koju sam imao postala bolja. Oksitocin motiviše privržen prema ljubavnom partneru i roditeljsku brigu prema deci, te se iz tog razloga ponekad naziva i supstancom ljubavi. Dr Ljubav vam preporučuje recept: osam zagrljaj na dan.

Mikelanđelov fenomen, dr Madoka Kumaširo

Moji saradnici i ja otkrili smo da se ljubav može pojačati do te mere da ljubavni partneri mogu pomoći jedno drugome da se oblikuju u osobu kakva bi želeli da budu. Ali, često jedan ili oba partnera moraju da podnesu značajnu žrtvu ili da odustanu od nekih ciljeva. Tada je ključ za blisku vezu pronaći rešenje koje će pojedincima omogućiti da nastave da teže ka svojim idealima. Osnovne ljudske potrebe su za pripadanjem tako i za autonomijom – odnosi se poboljšavaju kada se te dve vrste potreba dopunjavaju.

Ljubav je dati ono što se nema, profesor Paul Verhege

Ljubav brzo stvara ideju o jednoj jedinoj osobi sa kojom smo spremni da podelimo sve i provedemo ostatak života. Realnost od nas zahteva bolne ispravke. Osnovni model ljubvi nije erotska veza između muškarca i žene, već prvobitan odnos između maje i detet. Način na koji mo doživeli taj odnos snažno će uticati na ceo naš potonji ljubavi život. Moramo da se oslobodimo majke kako bismo na nekom drugom mestu kasnije gradili novu vezu sa nekim drugim. Ako se to razdvajanje ne ovije kako treba, kasniji ljubavni odnos biće veoma kompulzivan, sa mojim zahtevom da ja i samo ja ispunjavam želje druge osobe. Ovo se naziva ljubav u ogledalu, želja koju niko ne može da ispuni. Nasuprot ovome stoji zrela ljubav. Da biste nekoga ostavili na miru, morate ga silno voleti. Ljubav znači dati nešto što se nema.

“Egzotično je erotično, ali suprotnosti se privlače”, dr Sindi Meston.

Neki ljudi partnera nalaze na hiljade kilometara udaljenosti. Egzotično je eerotično. Ipak većina nas stupa u brak a osobom iz komšiluka. Efekat blizine kaže da ono što je poznato može i da nam se dopadne. Efekat egzotike kaže da u početku određena doza misterije može da nosi seksualnu motivaciju. Istraživanja kažu da dubok pogled u oči nepoznate osobe suprotnog pola stara osećanje intenzivne ljubavi. Međutim, kaada se previše poznajemo, to mođže da izazove suprotan efekat. Iako nas privlače ljudi koji su drugačiji od nas, kad se bira seksualni partner na duge staze, više je pravilo nego izuzetak da se sličnosti privlače. Zbog čega se sličnosti privlače? Jedan motiv je strah od odbacivanja. Ljudi više vole oni koji su im bliski u partnerskim vrednostima. Moja omiljena definicija ljubavi je iz Platonove “Gozbe”, gde Aristofan opisuje ljubav kao ponovno sjedinjavanje sa svojom odvojenom polovinom.

“Romantična ljubav i ljubomora su dva opšta iskustva od kojih svi mi možemo bar malo da poludimo”, dr Gregori Vajt.

Ljubomora nije emocija sama za sebe. U zavisnosti od naše ličnosti, odnosa, situacija i kulture, ta mešavina može da se sastoji od različitih emocija: najčešće se tu javljaju zavist, bes, uzrujanost, tuga, osećanje ssramote ili krivice, kao i izražena seksualna i romantična osećanja. Šta ako ste ljubomorni ili meta ljubomore? Prvo, pokušajte da shvatite da li je ljubomora simptomatična, reaktivna ili posve normalna (npr. kao posledica bolesti, ranog gubitka roditelja ili traume zbog inenzivnog doživljaja gubitka prvog ljubavnog partnera, itd.). Ako ste uspostavili dobru osnovu poverenja i komunikacije u vašem odnosu, verovatno možete da sa partnerom pronađete zajedničko rešenje putem iskrenog razgovora i osvrta na problem.

rijec.ba/6yka.com/nedjeljnik.rs

RH Saloni Živinice